Crvena otrovna prašina koja ulazi u kuće, bunare, pada na njive i povrće, svakodnevica je meštana osam sela Negotinske krajine smeštenih u blizini IHP Prahovo.
Prašina koja zagađuje ova sela potiče sa deponija piritne izgoretine i fosfogipsa koje već decenijama predstavljaju opasnost po zdravlje meštana. Zato su oni, zajedno sa negotinskim ekolozima, zatražili da područje oko IHP-a bude proglašeno ugroženim. Deponija sa oko dva miliona tona piritne izgoretine locirana je na obodu IHP Prahovo, između Prahova i Radujevca, nekoliko stotina metara od Dunava. Priobalje Dunava nizvodno od IHP Prahovo, gde se već decenijama taloži otpadna materija fosfogips, ima izgled mesečeve površine. Kašasta sivobela masa skorena na površini, bez ikakvog rastinja, koja lagano otiče u Dunav, proteže se kilometrima. Starije naslage dostižu dubinu i do dva metra. Uz deponiju piritne izgoretine koja je sa druge strane IHP Prahovo, predstavlja najveću crnu ekološku tačku Negotinske krajine.
- Posledice dugogodišnjeg nepoštovanja Zakona o zaštiti životne sredine vidljive su na svakom koraku i prete da degradiraju životnu sredinu do te mere da ona postane beživotno područje. Ovakvo stanje životne sredine u okolini IHP Prahovo zahteva hitno preduzimanje zakonom predviđenih mera za sanaciju i procenu uticaja na zdravlje stanovništva – kaže Vlasta Abrašević iz Ekološkog društva “Preporod” iz Prahova.
Deponija sa preko 10 miliona tona fosfogipsa, otpadne materije nastale prethodnih decenija kao nusproizvod u preradi fosforne kiseline u IHP Prahovo, zagađuje preko 100 hektara najplodnije negotinske ravnice, a obilne kiše slivaju opasne materije direktno u Dunav, upozorava Danilo Petrović, profesor biologije i predsednik Ekološkog društva “Badem”.
Meštani Radujevca i Prahova kažu da im prašina zagađuje sve.
- Nekada su ovo područje zvali mala Kalifornija, a sada dolina smrti. Naši bunari su zagađeni, naše poljoprivredne proizvode na pijaci svi izbegavaju, a u ambulantama doma zdravlja najviše je ljudi iz našeg i okolnih sela. Fosfogips se nesmetano cedi u Dunav i zagađuje priobalje, reku, živi svet i nas meštane – kaže Ljubiša Panić iz Radujevca.
Novi vlasnik IHP Prahovo, grčka firma “Neohimiki”, ugovorom o privatizaciji obavezala se da sanira i deponije piritne izgoretine i fosfogipsa. Međutim, dve i po godine nakon privatizacije, sanacija još nije počela.
- Poslovodstvo IHP Prahovo ne beži od svojih obaveza, ali će ove crne ekološke tačke moći da rešavaju, kako su nam najavili, nakon isplate zaostalih zarada radnicima – izjavila je Zorica Polović, predsednica MZ Prahovo.
Prašina koja zagađuje ova sela potiče sa deponija piritne izgoretine i fosfogipsa koje već decenijama predstavljaju opasnost po zdravlje meštana. Zato su oni, zajedno sa negotinskim ekolozima, zatražili da područje oko IHP-a bude proglašeno ugroženim. Deponija sa oko dva miliona tona piritne izgoretine locirana je na obodu IHP Prahovo, između Prahova i Radujevca, nekoliko stotina metara od Dunava. Priobalje Dunava nizvodno od IHP Prahovo, gde se već decenijama taloži otpadna materija fosfogips, ima izgled mesečeve površine. Kašasta sivobela masa skorena na površini, bez ikakvog rastinja, koja lagano otiče u Dunav, proteže se kilometrima. Starije naslage dostižu dubinu i do dva metra. Uz deponiju piritne izgoretine koja je sa druge strane IHP Prahovo, predstavlja najveću crnu ekološku tačku Negotinske krajine.